Опет погибија Симе Џепиновића 0001    Тужба је ми цару додијала 0002    Јутром рано, а вечери касно: 0003    „Давор, царе, драги господаре, 0004    Једна земља, а два господара ─ 0005    Јадна раја подн’јети не море 0006    Од зулума Џепиновић-Симе, 0007    Роби, пали, далеко се гласи, 0008    Од Дубице, до вр Костајнице, 0009    Баш од Саве до воде Малдане, 0010    Све од Лике и до Бајне Луке, 0011    Бије људе, а љуби дивојке, 0012    А од жена одрезује дојке, 0013    Вала од њи ма чини обојке, 0014    Више земља поднити не море!” 0015    Кад је царе ричи разумио, 0016    Књигу пише царе господаре, 0017    Књигу пише на четири стране ─ 0018    Једну књигу Ливну бијеломе, 0019    Другу књигу у Србију равну, 0020    Трећа књига Задру каменоме, 0021    А четврта Лици каменици, 0022    Баш на руке личком обрстару: 0023    „Дите моје, лички обрстаре, 0024    Ако теби Бог и сриће даде, 0025    Те уватиш ти Џепину Симу, 0026    Липо ће те царе даровати, 0027    Даровати златнијем дукат’ма!” 0028    Књигу штије лички обрстаре, 0029    Једну штије, другу написује, 0030    Па је шаље до Зрмање града, 0031    Баш на руке Петричићу Пери: 0032    „Богом теби, Петричићу Перо, 0033    Ти сакупи зрмањске јунаке, 0034    Па ти ајде равном Растичеву, 0035    До камаре капурала Раде, 0036    Ти ћеш наћи ма Џепину Симу, 0037    И шњим дома до девет ми друга, 0038    И уза њи Јокића Данила, 0039    Уз Данила млађана дивојка, 0040    У дивојке сјајно огледало, 0041    Па с’ јунаци огледају о њу!” 0042    Купи чету Петричићу Перо, 0043    Па и води до Зрмање града, 0044    Па се онди понапише вина, 0045    Па се шећу од Зрмање града, 0046    Ма долазе до Старца бунара, 0047    Па се онде понапише воде. 0048    Стала граја код Вјештића гаја, 0049    Ту излети ма Џепина Симо. 0050    Сагледа га Петричићу Перо, 0051    Па говори Петричићу Перо: 0052    „Стани, стани, мој Џепина Симо, 0053    Да се, брате, данас огледамо, 0054    За јуначко здравље упитамо!” 0055    То не слуша мој Џепина мали, 0056    Бижи страни да га друштво брани. 0057    Баш Џепину малог погубише, 0058    И два Ђурђа жива уватише, 0059    Паравију малог мушкеташе, 0060    А Вјештицу у Госпић оћераше, 0061    У тавницу њега поставише, 0062    Нити види сунца ни мјесеца, 0063    Да Бог да га не видила мајка, 0064    Нити њега видила небеса, 0065    Јер јест чинио велика чудеса, 0066    Баш издаде ма на вири друштво!